| Preporuka pozorišnih predstava |
|
Delirijum tremens
(Beograd, Beogradsko dramsko pozorište, 13. mart 2010., subota u 20:00)
Autor ove crne komedije, veoma originalne i za našu pozorišnu svakodnevicu krajnje neuobičajene, sebi postavlja osnovni diskurs: gluma kao bolest, bolest kao gluma. On polazi od premise da su gluma i bolest suštinski isprepletane i da među njima postoji duhovna ali i fizička veza, neka vrsta jedinstva, skoro.Spona ta dva naoko nespojiva elementa nalazi se u psihodrami, vrsti grupne terapije koja nema veze sa umetnošću, isto onoliko koliko gluma nema veze sa stvarnošću. Jedno je metod lečenja a drugo proizvod mašte. Ali, ti antipodi se u ovoj priči sreću na jedan veoma uzbudljivi način i njihov sudar će, u to sam uveren, novim svetlom obasjati kako svet glumca tako i tajne psihe. Iako definisana kao crna komedija, priča "Delirijum tremens" je puna gorčine i saosećanja. Na jednoj strani, tu su komični likovi Dagija, Bebe i tri bolesnika sa glumačkim ambicijama, a na drugoj, litri suza koje polaznici psihodramske terapije prolivaju, suočeni sa svojim traumama, in vivo . Biće to, dakle, komedija sa ridanjem. Ili tragedija sa ironijom. Kako uzmete. "Delirijum tremens" je veoma značajna ne samo po svojoj temi već i po stavu da je izlečenje moguće. U ovim vremenima, punim depresije i beznađa, tekst Gorana Markovića uliva nam izvesnu nadu. Mogućnost da se izvučemo iz neveselog stanja u kome živimo za sada je u mašti autora ove predstave ali možda će pokrenuti izvesne pozitivne procese i u gledalištu.
više informacija >>>
|
|
U poseti kod gospodina Grina
(Beograd, Atelje 212, 14. mart 2010., nedelja u 20:30)
Vešto napisana "obična" ljudska priča, aktuelna danas i ovde kao i u raznim vremenskim periodima u bilo kom kraju sveta. Tretira agresivnost u društvu, a da se pri tom sama ne služi sredstvima agresije. Bavi se životom i sudbinama manjinskih zajednica, njihovim naporima da nađu mesto u društvu - Jevreji, homoseksualci, crnci... Manjinske etničke zajednice osuđene su da budu na margini društva, jer im u stvarnom svetu osione većine nema mesta. Ceo njihov napor u ovoj drami je da pronađu mesto i ostvare svoje ljudsko pravo na sreću. Ali, čini se da i manjine imaju svoju isključivost, ponavljajući model ponašanja većine - njihovu osionost, aroganciju i isključivost.
više informacija >>>
|
|
Pomorandžina kora
(Beograd, Atelje 212, 15. mart 2010., ponedeljak u 20:30)
"Pomorandžina kora" je drama, odnosno saga o preispitivanju ženskog identiteta u društvu koje na razne načine, najviše kroz medije, pokušava da formira ponašanje i izgled današnje žene. Sa jedne strane, drama prati priču o medijskom pritisku, a sa druge - intimnu ispovest žene koja nastoji da se uklopi u ulogu koja se od nje očekuje i u čemu ne uspeva. Ideju da radi komad Maja Pelević dobila je sasvim spontano, inspirisana Niveinom reklamom za anticelulit kremu i ženskim časopisima koji osvajaju naše tržište. - Hteli mi to ili ne, bilbordi i reklame kreiraju ženski identitet. Najbitnije je da imamo svest o tom neizbežnom uticaju. "Pomorandžina kora" svakako nije feministička drama. Ona govori o ženskoj emancipaciji ali, ujedno pokušava da ukaže i na negativne aspekte kod žena koje se dobrovoljno uklapaju u šablone koje im društvo nameće. Kada kažem danas, mislim na Beograd. Međutim , to je i univerzalna priča bilo koje zemlje u tranziciji, podvlači autorka.
više informacija >>>
|
|
Greta, stranica 89
(Novi Sad, Srpsko narodno pozorište, 16. mart 2010., utorak u 19:30)
"Da se razumemo: Jasna Đuričić i Boris Isaković su takvi glumci, da bi, u njihovom tumačenju, i čitanje telefonskog imenika bio uzbudljiv pozorišni događaj. Dakle, nemački pisac, naš savremenik, piše komad o pozorištu, a na primeru proba jedne scene iz Geteovog Fausta, Gretine scene sa škrinjom, na stranici 89. Protagonisti su Glumica i Reditelj. Šta je Hibneru Faust i zašto baš taj komad? Pa, valjda, da bi, poput nihiliste i razbijača iluzija - Mefista - demistifikovao jedan svet koji upravo počiva na iluzijama i, potom, budući da i sam u tom svetu živi, otvorio glumcima prostor za - stvaranje nove iluzije. Upravo taj dijalektički skok dogodio se u predstavi Borisa Liješevića, mladog, talentovanog, ali nadasve inteligentnog reditelja koji je, najpre, prepoznao tu dvostruku piščevu "igru", tu njegovu potrebu za demistifikacijom i ponovnom mistifikacijom pozorišta, a potom, u idiomu scenskog minimalizma, usredsređujući se na glumce, odgovorio - istom merom, stvarajući duhovitu, povremeno dirljivu i pre svega čarobnu pozorišnu iluziju. A ako ćemo o klimaksu, to je scena u kojoj Boris Isaković, u ulozi ostarelog glumca koji voli da režira, u jednom trenutku preuzima Glumičinu ulogu, staje na rampu i govori njen tekst! Dirljivo, potresno, kao sublimacija onog "glumac-je-glumac..." ili, drugačije: "igrao bih i Lava"!"
Darinka Nikolić
više informacija >>>
|
|
Fake porno
(Beograd, Bitef teatar, 17. mart 2010., sreda u 20:00)
Prva stand-up komedija made in Belgrade.
Pet priča, četiri pisca, dve glumice, dva glumca i jedan MC.
Folirantski striptiz beogradskih ulica. Pop hip-hop kabare, sa zadnjeg sedišta taxi vozila. Taxi vožnja od tačke S do tačke X, uz 100% popusta za nervno labilna lica. Beogradska "Noć na zemlji" ili prizemna noć u Beogradu. Priče o sexu bez ljubavi, i brbljanje o ljubavi bez sexa. Slučajni presek (de)generacije odrasle na sveopštoj gistrifikaciji. Dokument urbanosti grada na čijem asfaltu ima suviše rupa - za one koji voze dobra kola, ili za one koje nose štikle. Šatrovačka ispovest takozvane metropole. Voajerski pogled iza napuklih fasada. Kurve bez šminke i šminkeri bez para. Egzibicionističko svlačenje, stidljivo oblačenje i moderno presvlačenje glavnog grada u sasvim novom ( para?)pozorišnom žanru.
više informacija >>>
|
|
Disko svinje
(Novi Sad, Srpsko narodno pozorište, 18. mart 2010., četvrtak u 20:30)
Svinja i Prcoljak, rođeni istog dana, u istoj bolnici, u razmaku od samo nekoliko trenutaka. Blizanci po svemu osim krvi. Nerazdvojni od rođenja, imaju gotovo telepatsku komunikaciju. Oni su jedno, ne treba im niko drugi, žive u osetljivom izdvojenom i opasnom svetu u kome uspostavljaju sopstvena pravila, sopstveni jezik. Oni su i partneri u zločinu, sa potrebom za nesmotrenošću, istraživanjem i destrukcijom. Ali, dan pre njihovog 17. rođendana, savršena ravnoteža takvog sveta počinje da se ljulja. Svinjina probuđena seksualnost i narastajuća ljubomora počinje da ugrožava njihov lični univerzum. Neprihvatajući mogućnost gubitka Prcoljka, Svinjina nepredvidiva priroda izmiče kontroli pretvarajući se u nasilje i destrukciju. Nerazdvojni će se razdvojiti, a ko će od njih opstati zavisiće od toga ko je u stanju da se oslobodi.
više informacija >>>
|
|
Briljantin
(Beograd, Pozorište na Terazijama, 19. mart 2010., petak u 19:30)
"Briljantin" je po svom sadržaju priča o nepristajanju, o generacijskoj pobuni, o nekoj vrsti društvene diverzije čije je osnovno oružje ona šećerna vodica za peglanje kose. Rodno mesto ove priče i osnova inspiracije nalazi se u iskustvu i tradiciji pedesetih. U vremenu velike nade i obnove Amerike i celog sveta i veri u bolji život koji, izgledalo je, uveliko počinje. Svoju priču o jednoj grupi nepomirljivih srednjoškolaca, različitog socijanog porekla ali istog stremljenja, Džejkobs i Kejsi us ispričali ranih sedamdesetih godina ovog veka, takođe u vreme (nove) velike obnove sveta, u doba kada je taj isti svet (ponovo) izgledao kao dobro mesto za život. Amerika se vratila iz Vijetnama, sklopljena su neka primirja, planeta je odahnula. Upravo je danas, opet, u vreme svetske preraspodele bogatstva i prebacivanja kapitala sa jedne strane zemljine kugle na drugu, teatarski izazovno razmotriti kako se prema slobodi odnosi i kako se za nju bori današnja digitalna generacija, oni koji u školskom dvorištu umesto šala razmenjuju video klipove veoma čudnog sadržaja. Ovaj "Briljantin" našeg vremena, svojevrsna je alternativa i odgovor na teška pitanja i neopterećen je bilo čim drugim sem mladošću.
više informacija >>>
|
|
