Pretraživanje po pozorištu
|
|
|
|
 |
| Preporuka pozorišnih predstava |
|
Perverzije u Čikagu
(Beograd, Pozorište Slavija, 09. septembar 2010. godine, četvrtak u 20:00)
Ova savremena urbana američka komedija, pored niza urnebesnih situacija kroz koje prolaze njeni junaci, pred gledaoca postavlja i univerzalna pitanja potrebe za ljubavlju i (ne)mogućnosti njenog ostvarenja. Radnju ovog komada, smeštenog u "lude sedamdesete", nose mladi ljudi koji odrastaju u jednom "novom" emancipovanom svetu, u kome, zapravo, i dalje važi vanvremena potreba za toplinom, razumevanjem i ljubavlju.
Dramu Dejvida Memeta, čiji je originalni naslov "Seksualne perverzije u Čikagu", glumačka ekipa uzdiže na nivo urnebesne komedije.
više informacija >>>
|
|
Bračni kabare
(Beograd, Pozorište Slavija, 10. septembar 2010. godine, petak 20:00)
Posle velikog pozorišnog hita "SEX BOMB" koji je odigran više od 100 puta pred prepunim gledalištima, umetnička radionica Prizor je pripremila još jednu predstavu kabaretskog tipa po tekstu Antonija Amurija "KAKO UBITI SUPRUGU I ZAŠTO"
U ovoj predstavi nema smaknuća supruga nego smo se potrudili da na lep i duhovit način, uz originalnu muziku i duhovite songove, predstavimo razne vrste supruga koje se danas mogu naći na tržištu, da ih kroz svakodnevne prizore predstavimo prodirući u srž hirovite im naravi. Nedostaci i mane, bube i bubice bračnih drugova su osnova ove lake i dopadljive predstave.
više informacija >>>
|
|
Kuća bez prozora
(Beograd, Pozorište Slavija, 11. septembar 2010. godine, subota u 20:00)
"... I kao što Makondo ima svojih "Sto godina samoće" i polako zarasta u travu, tako i kuće u mom Kraju zarastaju u bršljen i paučinu!
Svakoga dana jedna kuća manje, jedna porodica manje... Poneki odškrinut prozor, a iza njega neki trošni, pohabani ljudi! Da li su još živi? Da li se iseljavaju? Da li su mogli nešto da promene? Kada jedan narod izgubi ideju o budućnosti osuđen je na propast! Bila sam svedok tog propadanja, zato sam ovaj komad morala da napišem!"
Ljiljana Lašić
više informacija >>>
|
|
Kako su se zavoleli četnici i partizani
(Beograd, Pozorište Slavija, 13. septembar 2010., ponedeljak u 20:00)
"Sva lica u ovom komadu su, naravno izmišljena, kao što je red kad su u pitanju ovakve patriotske teme i, ne daj Bože da liče na bilo koga iz naše okoline ili svakodnevice! Osim pokojnog Gavrilovića, logično! On nije izmišljen! Preuzet je iz Sterijinih "Rodoljubaca". Zato bi i u ovom komadu delovao pomalo suvišno i nepotrebno, kad pokojnici ne bi sve više ličili na nas, a i mi na njih. Istiniti su, a ne izmišljeni, povod, a možda i sam događaj, što je retkost, kad su u pitanju pozorišni komadi. Uostalom, odavno kod nas, nijedna tema nije neverovatna. Ja to, naravno, mogu i dokazati! Uz pomoć svedoka, možda i ovog koji učestvuje u radnji komada. Zašto ne? Svedoci su i za istinu i za izmišljene stvari, podjednako nepotrebni i nepouzdani. U predgovoru svojim "Rodoljupcima", Sterija kaže da ništa nije izmišljeno, da je sve to svojim očima video, pročitao u novinama, čuo... i samo pribeležio...Ali, Steriju ne mogu uzeti za svedoka! Pokojnog Gavrilovića bih mogao, jer je on još uvek živ, ali - zašto?
Srećom, neće biti potrebno dokazivati šta je ovde istinito, a šta izmišljeno. Nažalost."
Radoslav Zlatan Dorić
više informacija >>>
|
|
Ne šetaj se gola
(Beograd, Pozorište Slavija, 14. septembar 2010., utorak u 20:00)
Kakav pogrešan i iščašen dan! U životu Vantruovih ovaj je dan ustao na "levu" nogu i navadio se na njih. Zapravo, njihovo jutro se produžilo i uveliko postalo dan... nisu se ni razbudili. Pogrešan, iščašen dan koji će im iščašiti život, još dok ne zađe vrelo pariško sunce.
Sve se događa brzo. Svi junaci ovog vodvilja su jakih crta, "hudežestveni" u komičkoj iskrivljenosti, preteranosti, neosvešćenosti. Ovi skorojevići su uistinu u problemu, bore se za vlastite interese i svaku sitnicu doživljavaju fatalno. Paradoksi se gomilaju velikom brzinom u situacijama koje im ne daju da predahnu. Svi su preostrašćeni, jer svi moraju da ispune ono što su zacrtali, baš tu, baš tog dana.
više informacija >>>
|
|
Kraljica Margo
(Beograd, Narodno pozorište, 15. septembar 2010., sreda u 19:30)
Margareta je bila žrtva društva, politike i borbe za vlast. Sva njena braća su umrla bez dece, žene nisu mogle da naslede presto, a njena majka i njen muž su očajnički želeli naslednika. Kao devojčica na dvoru, Margareta je bila krajnje nepredvidiva i za mnoge je predstavljala pretnju zbog svog snažnog i živahnog karaktera. Njen aranžirani brak je bio pokušaj pomirenja hugenota i katolika. Kada nije mogla da rodi naslednika, bila je izolovana, zatočena i diskreditovana. Tokom celog Margaretinog života, njen položaj - pokušaj balansiranja između katolika i hugenota - takođe je uticao na to kako će je doživeti potomstvo. Kalvinistički analitičari su je doživljavali uvek kao Valoa i Mediči, te samim tim seksualno izopačenu. Za ekstremne katoličke konzervativce, njena podrška politički umerenom vojvodi od Alensona (njen brat, Fransoa) mogla je biti samo posledica njihovog incestuoznog odnosa, a njena sposobnosti da ubedi upravnika Usona da ublaži uslove njenog tamnovanja, samo posledica zavođenja. Tako je rođena legenda o kraljici Margo - legenda koju je kasnije potpirio Aleksandar Dima, svojim romanom Kraljica Margo.
više informacija >>>
|
|
|
Izmene u programu
|
|
Trenutno nema izmene u programu. |
|
|
|
|
